Hemija

-Соли су јонска једињења која садрже позитивне јоне метала и негативне јоне киселинског остатка.
Физичка својства соли
-Соли су у чврстом агрегатном стању.
Хемијска реакција соли
-Соли су слабо реактивна једињењa

Добијање соли

1. реакција неутрализације ( najbitniji način dobijanja i najčešći)

база+  киселина → со + вода 
  2.   реакција метала и киселина
-Већина метала реагује са киселина и при тој реакцији отпушта водоник
метал + киселина → со + водоник

 3.  реакција киселих оксида и база
-Кисели оксиди са водом граде киселине.
-У реакцији са базама кисели оксиди дају соли.
кисели оксид + база →со + вода

 4.   реакција базних оксида и киселина
-Базни оксиди са киселинама граде соли
базни оксид + киселина→со + вода

 5.   директна синтеза из елемената
-Соли се могу добити синтезом два елемента
метал + неметал→со

Fizika

Svetlost

Светлосни извори могу бити:

- природни (Сунце, звезде, инсекти-свитац)

- вештачки (електричне сијалице, пламен свеће)

Месец - не емитује светлост, али се од њега одбија Сунчева светлост

Светлост се кроз хомогену средину простире праволинијски.

хомогена средина - по саставу свуда иста

Светлост се простире и кроз вакуум

Да би се лакше проучавало простирање светлости, путања светлости се приказује светлосним зраком.

Због праволинијског простирања светлости на заклону иза осветљених, непровидних предмета се јавља сенка, ако је извор малих димензија (тачкаст) или сенка и полусенка ако извор није тачкаст.

сенка - потпуно таман простор

полусенка - полутаман простор (продире мањи део светлости)

Сенка и полусенка су последице праволинијског простирања светлости

Врсте сочива:

сабирна (конвексна) – тањи крајеви, дебља средина

расипна (конкавна) – дебљи крајеви, тања средина

О – оптички центар сочива

F – жижа (фокус) сочива

f – жижна даљина (растојање од жиже до оптичког центра сочива)

главна оптичка оса – прва линија која пролази кроз жиже и оптички центар сочива

Олаф Ремер – дански астроном – 1675. године

Брзина светлости у вакууму је 300000km/s

Cветлост се најбрже простире у вакууму. Брзина светлости у ваздуху је приближна брзини светлости у вакууму, док је у другим срединама знатно мања.

Што је у некој средини брзина светлости мања, та средина је оптички гушћа.

Растојање које светлост пређе за једну годину назива се светлосна година.

У току пролажења кроз призму, светлосни зрак се два пута прелама – при уласку и при изласку.

Светлосни зрак пропуштен кроз плочу од провидног материјала, чије су супротне површине паралелне (планпаралелна плоча), преломиће се двапут – при уласку и при изласку.

ТОТАЛНА РЕФЛЕКСИЈА

Када светлосни зрак прелази из оптички гушће у ређу средину, преломни угао је већи од упадног угла- зрак скреће од нормале.